Географска карта - Дилиџан (Dilijan)

Дилиџан (јерм. Դիլիջան, такође романизовано као Dilizhan, Dilichan, Dilidjan, and Tilichan) је град у Јерменији у северној покрајини Тавуш. Једно је од најпознатијих одмаралишта у земљи смештено усред Дилиџанског националног парка. Град је стециште уметника из целе Јерменије. У централној улици Шарамбејан која је изграђена у старом стилу, налазе се бројне занатске радионице, галерија и музеј.

Јерменска влада планира да претвори Дилиџан у финансијски центар регије.

Мапа Дилиџана Дилиџан је варош смештена у долини реке Акстафа (чак 20 км уз њее обале), на 1.500 m надморске висине. Са северне стране се издижуу високи врхови Малог Кавказа, док је са југа кланац Симјоновка. Планине су готово у целости прекривене густом шумом (укупно је под шумама око 34.000 хектара). На највишим врховима појас шума постепено смењују бујни планински пашњаци. Поред главног водотока Акстафе, кроз варош протичу и две мање речице Головинка и Дилиџанка.

Време као да је стало у улици Шарамбијан Према неким археолошким налазима, на овом подручју су постојала насеља још у периоду касног Бронзаног и раног Железног доба. У античком периоду ово подручје је било познато као Ховк и било је омиљено ловиште тадашњих краљева и племића. У близини садашње вароши у XIII веку је постојало насеље Буџур Дили. Садашње име Дилиџан се први пут спомиње у путописима Француза Жана Шардена из 1666. год.

Град је популацијски почео нагло да расте након доласка Руса 1801. године. Прва јерменска школа је отворена 1868. а 36 година касније и прва руска школа. 1908. је отворена и прва јавна библиотека.

Да би се заштитила природа региона 1958. је основано посебно друштво за заштиту шумског фонда, које је 2002. прерасло у Национални парк Дилиџан. Око 94% територије садашњег парка је прекривено шумама у којима се налази 40 реазличитих врста дрвећа и око 18 различитих врста џбуња. Најраширенији су храст, буква и граб, а доста су раширене и остале листопадне врсте (јавор, врба, брест, липа).

Национални парк има веома шаролик и животињски свет. Од сисара ту живе мрки медвед, вук, куна, рис, видра, персијска веверица, јеж, дивокоза, јелени, дивље свиње и друге врсте. Од птица бројни су белоглави супови, орлови, јастребови, фазани, јаребице, препелице и други.

[[Манастир Гошаванк]]